Dao sam otkaz u Google-u da bih investirao u startupe | Ivan Jakovljević | Biznis Priče 20

Ivan Jakovljević je stručnjak koji je od diplome Saobraćajnog fakulteta u Beogradu stigao do MBA na Stanfordu, rada u Googleu i investicionih fondova na Bliskom istoku, a danas pomaže startapima da pređu iz faze rasta od nule do jedan u fazu skaliranja od jedan do deset. U 20. epizodi Biznis Priča, Ivan priča kako je pre gotovo dvadeset godina, u vreme kada MBA koncept gotovo nije bio poznat u Srbiji, uspeo da upiše Stanford, kako izgleda tanak odnos poverenja između osnivača startapa i investitora, i zašto formalno obrazovanje na Zapadu, uprkos svojoj vrednosti, nosi i implicitnu pristrasnost investitora.

Kako je Saobraćajni fakultet doveo do Stanforda

Nakon diplomiranja 2001. godine i odsluženja vojnog roka, Ivan je 2002. i 2003. godine, u vreme kada je internet bio daleko slabiji nego danas i kada MBA studije gotovo nisu bile poznate u ovim krajevima, sproveo dug i mukotrpan proces istraživanja kako da ode u inostranstvo na postdiplomske studije. Prijavio se na Harvard, Wharton, MIT i Stanford, a Stanford je, iz razloga koje ni sam do danas ne zna sa sigurnošću, prihvatio njegovu aplikaciju, pa se 2004. godine preselio u Silicijumsku dolinu.

“Ovo mora da je greška”: prvi semestar u društvu svetske elite

Ivan opisuje čest fenomen među novim studentima Stanforda, uključujući i sebe, gde cela klasa provede prvi semestar u ubeđenju da je njihov prijem bila greška, okružena vršnjacima koji su već postigli izuzetne stvari u mladosti. Tek kasnije shvate da nijedna strana nije greška, i da je upravo raznovrsnost iskustava u učionici, gde se u istoj grupi nalaze bivši advokati, investicioni bankari i inženjeri sa naftnih platformi, ono što razlikuje interaktivni američki obrazovni sistem od tradicionalnog frontalnog predavanja na koje je navikao u Beogradu.

Zašto osnivač koji izvede startap od nule do jedan ne zna nužno da ga skalira do deset

Ivan objašnjava da je česta greška startapa da osnivač postavi bliskog prijatelja koji poznaje osnove računovodstva za finansijskog direktora, iako ta osoba često nije sposobna da kompaniju izvede na berzu nekoliko godina kasnije. Prelazak iz haotične rane faze u organizovan sistem koji se može skalirati zahteva formalizaciju tima i procesa, a mnogi osnivači koji su uspešno pokrenuli proizvod nemaju automatski i veštine potrebne da tu istu firmu dovedu do sledećeg nivoa rasta.

Implicitna pristrasnost investitora prema Stanfordu i Harvardu

Prema Ivanovom iskustvu, formalno obrazovanje nosi snažan takozvani signaling efekat, jer investicioni fond u proseku pregleda između 1.500 i 4.000 predloga godišnje, pa startap osnivač koji je završio Stanford ili Harvard lakše dobija poverenje čak i pre nego što iznese ideju. Budući da investitori podsvesno prepoznaju sebe u ljudima sličnog profila, ta dinamika u praksi znači da mladi osnivači koji nisu beli ili nisu iz elitnih škola imaju teži put do prve runde finansiranja, bez obzira na kvalitet same ideje.

Pogledajte celu epizodu ovde: https://www.youtube.com/watch?v=mtle6Ogs6FU