Nenad Gujaničić je broker sa preko dvadeset godina iskustva na Beogradskoj berzi, aktivan još od prvog trgovanja akcijama 2001. i 2002. godine. U 179. epizodi Biznis Priča, Nenad objašnjava zašto je naša berza danas na margini finansijskog sistema, kako funkcionišu penzioni fondovi i šta bi svaki građanin trebalo da zna pre nego što počne da investira.
Od studija na FON-u do dvadeset godina na berzi
Gujaničić se za berzu zainteresovao još tokom studija na Fakultetu organizacionih nauka, gde je izabrao izborne predmete iz berzanskog poslovanja, a karijeru je počeo faktički od samog oživljavanja Beogradske berze posle petooktobarskih promena. Danas kao broker zastupa interese malih akcionara i redovno prisustvuje kvartalnim izveštajima kompanija poput NIS-a.
Zašto poverenje na berzi vredi više od svakog zakona
Prava manjinskih akcionara su mera razvijenosti svakog tržišta. Gujaničić objašnjava da su naši zakoni o preuzimanju i zaštiti malih akcionara solidno napisani, ali da ih niko ozbiljno ne sprovodi, pa su kapitalisti kupovinom tačno 24,9 procenata vlasništva sistematski izbegavali obavezu da svim akcionarima ponude istu cenu.
Skandali poput lažiranih finansijskih izveštaja Agrobanke i Razvojne banke Vojvodine su nepovratno uništili poverenje u domaće tržište kapitala, a promet akcija je sa gotovo dve milijarde evra 2007. godine pao na svega trideset miliona evra prošle godine.
Državne kompanije poput Telekoma i EPS-a namerno izbegavaju izlazak na berzu jer bi to značilo obavezu transparentnosti i kvartalnog polaganja računa, dok direktor može javno da tvrdi da firma vredi milijarde bez ikakve provere tržišta.
Norveški model pokazuje kako se prirodni resursi pretvaraju u dugoročno bogatstvo. Umesto da nacionalno bogatstvo troši na jednokratne projekte, Norveška je izgradila državni fond koji je danas akcionar gotovo svake velike svetske kompanije, dok Srbija kao poljoprivredna zemlja čeka investitore iz zemalja koje nemaju ni delić naših obradivih površina.
Državni penzioni sistem funkcioniše kao protočni bojler, ne kao štedni fond. Gujaničić objašnjava da sadašnji zaposleni direktno finansiraju sadašnje penzionere, a taj model postaje sve teže održiv kako broj penzionera raste u odnosu na broj radnika.
Zašto obična štednja u banci gubi bitku sa berzom
Gujaničić navodi konkretan primer: od 2011. do 2021. godine, dok su bankarske kamate bile praktično nula, ko je štedeo u evrima zaradio je oko deset procenata, dok bi neko ko je najkonzervativnije moguće uložio u indeks S&P 500 zaradio između sto pedeset i dvesta procenata. Za početnike bez iskustva na tržištu preporučuje ETF fondove, koji automatski obezbeđuju diversifikaciju i smanjuju rizik u odnosu na kupovinu pojedinačnih akcija.
Zašto ova epizoda menja pogled na novac i štednju
Ovo je pravi finansijski masterclass za svakoga ko ima ušteđevinu, a ne zna šta dalje sa njom. Nenad Gujaničić otvoreno govori o skandalima koji su uništili poverenje u domaću berzu, o tome zašto nekretnine nisu uvek najsigurnija investicija i o razlici između čuvanja novca i njegovog rasta. Ako želiš da razumeš kako zaista funkcioniše ulaganje, od dividendi do ETF-ova, ova epizoda je obavezna.
Pogledajte celu epizodu ovde: https://www.youtube.com/watch?v=pnN41Tm929c
Povezane epizode
- Investiranje, trgovina na BERZI, zanatski sladoled Moritz Eis | Rade Rakočević
- Pokretanje MARKETING agencije od nule i investiranje u startupe | Dejan Ranđić
- Uložio sam 20 MILIONA € u klub iz druge lige i odveo ga u Evropu | Janoš Žemberi
- Uložio sam milion u Nusr-Et, a sada vredi 1,3 milijarde $ | Mitko Murić
- Kako investira 3% najbogatijih | Ivan Gavanski
- Od Izbeglice do firme na Londonskoj Berzi | Miodrag Škrbić
