Firmu u Kini sam napravio pre 20 godina – Zoran Bogdanović

Zoran Bogdanović je preduzetnik koji već preko dvadeset godina vodi uspešan izvozni biznis iz Kine, poznat u domaćim poslovnim krugovima i kao “srpski Alibaba”. U epizodi Biznis Priča posvećenoj njegovom putu, Zoran priča kako je Kinu prvi put posetio Transsibirskom prugom još 1987. godine za svega 120 dolara, kako je put oko sveta koji je trebalo da traje godinu dana potrajao dve i po, ostavljajući ga bez novca usred Pekinga, i kako je od predavanja engleskog jezika na najprestižnijim kineskim univerzitetima došao do posla u kome prodaje brodske pošiljke rude gvožđa teške i do 170.000 tona.

Transsibirskom prugom do Kine za 120 dolara

Zoranovo prvo putovanje u Kinu 1987. godine, dok je bio brucoš, inspirisano je pričom prijatelja iz vojske koji mu je objasnio da se u Moskvi mogu kupiti povratne karte za Peking Transsibirskom prugom za samo 120 dolara, sa putovanjem od desetak dana. Kina je tada tek počela da izdaje prve individualne vize strancima, tako da su on i njegovi saputnici bili gotovo senzacija za lokalno stanovništvo željno kontakta sa spoljnim svetom nakon decenija samoizolacije, a jedini konkretan posao koji je iz tog putovanja proistekao bila je prodaja prave kineske svile majčinim drugaricama u Beogradu.

Put oko sveta koji je od godinu dana potrajao dve i po

Nakon što je istrčao svoj prvi maraton u Beogradu, Zoran je krenuo na put oko sveta koji je planirao da traje godinu dana: autostopom do Londona, zatim preko Njujorka i Los Anđelesa Grejhaund autobusima, sve do Kine, gde je proveo celo leto na Tibetu. Putovanje se otegnulo na dve i po godine, a već prvog septembra u Pekingu ostao je potpuno bez novca, što ga je nateralo da potraži bilo kakav način zarade u zemlji u kojoj se tek počinjao stvarati prostor za strance.

Predavač engleskog na najprestižnijim univerzitetima Kine, bez da mu je jezik maternji

Bez novca u Pekingu, Zoran je postao verovatno jedan od prvih ljudi koji je predavao engleski jezik u Kini, i to na izuzetno visokom nivou, uprkos tome što mu engleski nije bio maternji jezik niti ga je ikada formalno studirao. Predavao je na Pekinškom univerzitetu i na Cinghua univerzitetu, istoj školi koju je kasnije završio i sadašnji kineski predsednik, doktorantima koji su se spremali za dalje usavršavanje u Americi, iskustvo koje danas, priznaje sam, sa istim nivoom znanja jezika više ne bi bilo dovoljno ni za predavanje deci predškolskog uzrasta.

Od svile za majčine drugarice do brodova od 170.000 tona rude

Od 2008. do 2017. godine Zoran je vodio tim koji je prodavao rudu gvožđa kineskim čeličarima, pri čemu roba više nije putovala u kontejnerima nego direktno prekookeanskim brodovima nosivosti od 50.000 do čak 170.000 tona, što odgovara teretu od 8.500 kontejnera, prodajući direktno menadžerima nabavke koji su godišnje odlučivali o kupovinama vrednim milijardu i po do dve milijarde dolara. Isto tako, kroz dugogodišnji rad na uvozu građevinskih materijala i opremanju hotela poput Nebeske stolice na Kopaoniku i Crnog vrha na Divčibarama, njegova firma je preporučena i Srpskoj patrijaršiji, koja se odlučila za nabavku oko 3.500 kvadratnih metara mermera za pod hrama Svetog Save upravo preko njegove kompanije.

Pogledajte celu epizodu ovde: https://www.youtube.com/watch?v=QFt1EusI9KI