Kralj kečapa 🍅 | Vojin Starčević Polimark | Biznis Priče 147

Vojin Starčević je osnivač kompanije Polimark, koja je od kečapa skuvanog u podrumu od deset kvadrata narasla u proizvođača sa godišnjim prometom od oko 65 miliona evra. U 147. epizodi Biznis Priča, Vojin priča kako je 1989. godine, sa svega 500 nemačkih maraka u džepu, birao između testenine, čokolade i kečapa, kako je nepoznati mladić iz fabrike ambalaže poverovao njegovom obećanju i ubedio direktora da mu proda boce na odloženo plaćanje, i zašto i danas, iako je odavno u penziji, i dalje svakodnevno radi.

Šerpa i veslo: kako je kečap nastao u podrumu od deset kvadrata

Starčević je pre Polimarka bio trgovac delovima za vulkanizere, ali je taj posao propao kada su tržište preplavile jeftine gume iz istočne Evrope nakon pada Berlinskog zida. Sa svega 500 maraka birao je između testenina, čokolade i kečapa, i odlučio se za kečap jer za njega, kako kaže, nije trebalo ništa osim velike šerpe i drvene varjače koju je nazivao veslom. Prvu proizvodnju pokrenuo je u podrumskoj prostoriji na Kanarevom brdu, gde je sam postavio pločice, doveo vodu i sklepao improvizovanu strujnu instalaciju od stare kutije za prvu pomoć pronađene na otpadu.

Branko koji je poverovao neznancu i izdejstvovao mu odloženo plaćanje

Kada je na sajmu ambalaže u Beogradu pronašao fabriku koja je prodavala boce za kečap, Starčević nije mogao da ispuni traženu minimalnu porudžbinu od 10.000 komada niti da plati avansno, jer jednostavno nije imao novca. Mladi predstavnik fabrike po imenu Branko ipak je otišao kod direktora i lično garantovao svojom platom da će dug biti isplaćen, ubedivši ga da odobri manju količinu od 4.000 boca uz odloženo plaćanje od trideset dana. Ta odluka nepoznatog čoveka da poveruje u njegovu ozbiljnost i upornost pokazala se presudnom, jer je Polimark kasnije od te iste fabrike naručivao milione komada ambalaže.

Kako je Polimark postao sinonim za kečap na Balkanu

Pošto potrošnja kečapa u to vreme praktično nije ni postojala kao navika, Starčević kaže da nisu samo prodavali proizvod, već su doslovno stvorili tržište kečapa svojim kvalitetom, sve dok se ukus Polimarka u svesti potrošača nije poistovetio sa samim pojmom kečapa. Zahvaljujući toj lojalnosti, veliki strani brendovi se decenijama ne trude posebno da agresivno osvajaju ovo tržište, jer su potrošači navikli baš na taj domaći ukus. Danas kompanija za sirovinu, koncentrat paradajza, godišnje potroši oko deset miliona evra.

Zašto i u penziji i dalje radi svaki dan

Iako je odavno navršio godine za penziju, Starčević kaže da mu rad nikada nije predstavljao teret, već pre svega način opuštanja, i da ne zna čime bi ispunio dane kada bi prestao da radi. Na pitanja prijatelja dokle namerava da nastavi, odgovara poređenjem sa umetnicima poput Ive Andrića ili Pikasa, koji su stvarali do poslednjeg dana života. Polimark je, ističe, izgrađen bez privatizacije i bez tuđeg kapitala, isključivo sopstvenim radom, što mu daje dodatni razlog da nastavi da prati kompaniju koju je stvorio od nule.

Pogledajte celu epizodu ovde: https://www.youtube.com/watch?v=DiwFVizxs0o