Filozof sa Wall Streeta | Vladimir Đukanović | Biznis Priče 59

Vladimir Đukanović je proveo jedanaest godina na Vol Stritu, radeći u JP Morganu na poziciji koja je vodila tim za equity derivate, nakon što je studije filozofije u Beogradu zamenio potpuno drugačijim putem u Americi. U 59. epizodi Biznis Priča, Vladimir priča kako je odlazak na Vol Strit bio motivisan isključivo željom za novcem, kako su prve dve godine karijere u velikoj investicionoj banci ličile na surovu selekciju u kojoj opstaje tek pet posto kandidata, i zašto kriptovalute smatra najvećim izumom posle interneta, uz jasno upozorenje kako se u njih treba ulagati.

Filozofija napuštena zbog para: put od Beograda do Vol Strita

Vladimir je u Beogradu kratko studirao filozofiju pre nego što je početkom devedesetih, u haosu ratova i raspada bivše Jugoslavije, otišao u Ameriku, gde je završio mali privatni fakultet u Indijani i odmah potom aplicirao i bio primljen u jednu od pet najvećih banaka u Njujorku. Priznaje da razlog odlaska na Vol Strit nije bio nikakva duboka motivacija ili plemenita priča o izazovima, kako je bilo uobičajeno predstavljati se na intervjuima, već isključivo želja da se, zajedno sa uskim krugom prijatelja iz bivše Jugoslavije, izvuče iz siromaštva najbržim mogućim putem.

“Klanica” u JP Morganu: od 1.000 kandidata opstaje samo 50

Prve dve godine karijere u velikoj investicionoj banci, na poziciji takozvanog analitičara, Vladimir opisuje kao surovu selekciju sličnu sistemu specijalaca, gde banka regrutuje i do hiljadu ljudi da bi posle dve godine neprekidnog rada, sedam dana nedeljno od ranog jutra do ponoći, poziciju takozvanog associate-a ponudila tek petini kandidata. U tom periodu se, kaže, ulazi u samu srž biznisa kroz procene firmi, spajanja i akvizicije i inicijalne javne ponude, a od zaposlenih se očekuje da probleme rešavaju munjevito, bez mogućnosti da se traži dodatno vreme.

“Slobodno ropstvo”: zašto mu surovi tempo nije padao teško

Za razliku od američkih kolega kojima je taj tempo često bio nepodnošljiv, do te mere da je Vladimir jednom morao da teši svog kuma koji je plakao u toaletu, njemu samom, kako kaže, ništa nije bilo teško jer jednostavno nije imao kuda da se vrati. Tu poziciju naziva “slobodnim ropstvom”: upravo zato što alternativa nije postojala, tempo i pritisak posla postali su nešto što se jednostavno prihvata i izdržava, dok mu je paralelno banka sređivala vizu i zelenu kartu za stalni boravak u Americi.

Kriptovalute kao najveći izum posle interneta, ali samo za “višak” novca

Vladimir smatra da su kriptovalute, uz razumevanje blokčejn tehnologije koje mu je lično trebalo dosta vremena da usvoji, verovatno najveći izum posle samog interneta, jer po prvi put u poslednjih nekoliko stotina godina postoji valuta koja nije vezana za državu i njenu kontrolu. Ipak, njegov savet je jasan: u kriptovalute treba ulagati isključivo novac koji predstavlja pravi višak, onaj koji čovek realno može sebi da dozvoli da izgubi, a ne sredstva neophodna za svakodnevni život, jer je reč o visokorizičnoj, novoj tehnologiji.

Pogledajte celu epizodu ovde: https://www.youtube.com/watch?v=Glrq25xgeR8