Kralj LED bilborda | Slobodan Boban Petrović | Biznis Priče 198

Slobodan Boban Petrović je osnivač kompanije DPC, čije LED bilborde i digitalne ekrane je video skoro svako ko je prošao kroz Beograd. Put do te pozicije počeo je mnogo ranije, još u srednjoj školi, preko šverca marama i knjiga po firmama, uvoza iz Kine tokom devedesetih i konačno ideje o digitalnoj štampi i spoljnom oglašavanju u koju mu isprva niko nije verovao. U 198. epizodi Biznis Priča, Boban otkriva kako je od prodaje robe s greškom u Pekingu stigao do najveće kompanije za LED bilborde u regionu.

Od šverca marama do LED bilborda

Odrastao je na Dorćolu, a preduzetnički nagon pokazao je već kao student, kada mu je majka oduzela pasoš jer je švercovao robu iz Trsta. To ga nije zaustavilo: preprodavao je marame, knjige i horoskope po beogradskim bankama i firmama, a devedesetih se prebacio na uvoz robe iz Kine, gde je preživeo i embargo koji ga je zadržao petnaest dana u Pekingu bez novca za hranu. Sa partnerom Dušanom vodio je taj posao punih dvanaest do trinaest godina pre nego što je otkrio digitalnu štampu i LED tehnologiju.

Kako je gradio DPC korak po korak

Ne traži previše opravdanja da ne počneš. Boban kaže da preterano planiranje i traženje mana najčešće završe tako da se posao nikad ne pokrene. Kad mu je zatrebao novac, jednostavno je krenuo, prvo kroz školu, pa u kraju, pa van kraja, dok se glas o njemu nije proširio sam.

Odbijanja su gorivo, ne prepreka. Kad je predstavljao ideju o LED bilbordima potencijalnim partnerima u Nemačkoj, mnogi su ga ismejali i savetovali mu da se drži starih poslova poput razglednica. Boban ističe da je važno iz svakog odbijanja izvući pouku, ostati samokritičan i brzo se menjati, umesto da odustaneš.

Ime brenda može doći iz slučajnosti, ali posao mora biti ozbiljan. Ime DPC, Digital Printing Center, smislio je usput, u kolima na putu ka Frankfurtu. Ubrzo je od dve devojke za pultom i jedne štamparske mašine izrasla firma koja danas ima oko sto dvadeset zaposlenih.

Tehnologija menja posao, ne uništava ga. Nekada je jednu mašinu opsluživalo dvadesetak ljudi, danas dvoje. Umesto da otpušta ljude kad tehnologija napreduje, Boban ih premešta na nova radna mesta koja se otvaraju uporedo sa rastom firme.

Uslugu treba dati do kraja. Filozofija DPC-a od početka je bila da klijentu daju “ključ u ruke”, da preuzmu ceo proces umesto da klijent mora sam da trči od štampe do postavljanja. Ta kompletna usluga je, kaže Boban, ono što je firmu izdvojilo od konkurencije.

Tajna posvećenosti iza svakog uspeha

Boban prepričava priču o čoveku koji je učenika držao pod vodom dok nije očajnički poželeo vazduh, da bi mu objasnio: uspeh dolazi tek kad nešto poželiš tom istom intenzitetom. Iz sopstvenog iskustva dodaje da su ga svi koji su uspeli u nečemu spajala ista crta, potpuna posvećenost jednoj stvari bez obzira na sve što se dešava oko njih. Ta ideja provlači se kroz čitavu njegovu karijeru, od prodaje marama u srednjoj školi do izgradnje kompanije koja pokriva ulice Beograda LED ekranima.

Priča o upornosti koja pokriva ulice Beograda

Ovo je priča o čoveku koji se nije zaustavio ni kada mu je oduzet pasoš, ni kada je ostao bez novca u Pekingu, ni kada su ga ismevali zbog ideje o LED bilbordima. Boban Petrović otvoreno govori o godinama krijumčarenja robe, o prvim samostalnim poslovima još iz srednje škole i o tome kako je jedna ideja sa sajma u Nemačkoj izrasla u kompaniju sa sto dvadeset zaposlenih. Ako te zanima kako izgleda pravi preduzetnički put, pun improvizacije, upornosti i promena pravca, ova epizoda je obavezna.

Pogledajte celu epizodu ovde: https://www.youtube.com/watch?v=yjOcEYWGCx0