Robert Čoban: Od Novinara do Najvećeg Izdavača Časopisa na Balkanu | Biznis Priče 29

Robert Čoban je najveći izdavač tabloida u ovom delu Evrope i jedan od najprepoznatljivijih medijskih preduzetnika u regionu, iako tabloidi danas čine najmanji deo njegovog portfolija. U 29. epizodi Biznis Priča, Robert priča kako je u razgaranom ratu i hiperinflaciji 1992. godine pokrenuo studentske novine, kako mu je baš ta hiperinflacija paradoksalno pomogla da sačuva vrednost novca, i zašto je odlučio da napusti politiku i pređe na zabavne teme kako bi njegovi mediji ostali finansijski nezavisni.

List čija je cena rasla nekoliko puta dnevno tokom hiperinflacije

Godine 1992, usred rata i uvođenja sankcija, Robert i grupa studenata su unajmili stan i pokrenuli Novosadski indeks, list koji se prodavao isključivo kolporterski na ulicama Novog Sada. Zahvaljujući hiperinflaciji, prodavci su zarađeni dinarski novac odmah menjali za marke, dok su državne štamparije koje su im slale fakture sa odloženim plaćanjem gubile praktično svu vrednost potraživanja, što je gerilskom izdavaštvu paradoksalno išlo na ruku. Cena magazina “Svet” je u jednom trenutku dostigla 500 milijardi dinara i menjala se nekoliko puta dnevno, sve dok uvođenje novog dinara nije donelo stabilnost i cenu od svega jednog dinara.

Prizor iz Amerike koji je promenio čitavu uređivačku politiku

Tokom stipendije u Americi januara 1994. godine, Robert je u hotelu primetio da izveštaj predsednika Klintona o stanju nacije gleda svega dvoje ljudi u jednoj sobi, dok pedesetak ljudi u drugoj sobi prati vesti o aferi Majkla Džeksona. Taj kontrast ga je naveo da zaključi kako će mediji koji ostanu isključivo politički uvek zavisiti od centara moći, bilo vladajućih stranaka, Evropske unije ili donatorskih fondova, dok prelazak na zabavne teme donosi finansijsku nezavisnost zasnovanu isključivo na čitaocima i oglašivačima.

Kako je tiraž od 300.000 primeraka nastao iz odluke da se prati publika, a ne politika

Nakon Dejtonskog sporazuma 1995. godine, kada je ratna faza okončana, Robert je primetio da publiku sve manje zanima politika, pa je uređivačku politiku preusmerio ka intervjuima sa estradnim zvezdama, glumicama i sportistima, što je do 2000. godine dovelo tiraž magazina “Svet” do 300.000 primeraka za novogodišnje izdanje. Prvi srpski “Big Brother” na B92 je, prema njegovim rečima, otvorio čitav novi rezervoar lica za tabloide, jer su rijaliti učesnici zamenili istih dvadesetak estradnih zvezda koje su se do tada neprekidno smenjivale na naslovnicama.

Zašto su strane medijske kuće koje su ušle na srpsko tržište na kraju otišle

Dok su nemačke, švajcarske i holandske kompanije odmah nakon pada Berlinskog zida 1989. godine otkupile gotovo sve medije u istočnoj Evropi, Srbija je tranziciju u medijskom vlasništvu doživela tek deceniju kasnije, tokom Đinđićeve vlade, kada je mađarski Vac ušao na tržište sa magazinima poput “Playboya” i “Kosmopolitena” i delovao deset koraka ispred domaće konkurencije. Robert je pripremio celu prezentaciju pod nazivom “Zašto su otišli”, u kojoj analizira kako je osam od deset stranih izdavačkih kompanija koje su pokušale da se probiju na srpsko tržište u poslednje dve decenije na kraju napustilo zemlju, dok su domaći izdavači poput njega ostali i ojačali.

Pogledajte celu epizodu ovde: https://www.youtube.com/watch?v=GquW0r8s2K0