Kako sam uzdigao OMR grupu i KK Partizan | Ostoja Mijailović | Biznis Priče 113

Ostoja Mijailović je predsednik kompanije OMR Grupa i predsednik košarkaškog kluba Partizan, čovek čije firme danas zapošljavaju 1.350 ljudi. U 113. epizodi Biznis Priča, Ostoja priča kako je od mašin-bravara u čačanskom preduzeću Autoprevoz, preko krijumčarenog razbijenog Volkswagena u Italiji, stigao do vođenja jednog od najvećih srpskih sportskih kolektiva, i kako je jedno noćno ubeđivanje na klupi za goste rezultiralo rečenicom koja mu je donela suze na oči, “Ja sam trener Partizana”.

Nadimak “Limar” nastao iz greške: prava priča o mašin-bravaru

Nakon povratka iz vojske 1999. godine, u kojoj je kao pripadnik graničnih jedinica proveo vreme na prvoj borbenoj liniji na Kosovu, devetnaestogodišnji Ostoja se preko strica, uglednog čačanskog advokata, zaposlio u državnom preduzeću Autoprevoz na poziciji mašin-bravara. Iz tog posla, koji je sa ponosom obavljao godinu i po dana kao povratnik iz rata bez ijedne druge opcije za zaradu, kasnije je nastao pogrešno preneti nadimak “Limar”, kojim su ga sportski rivali oslovljavali tek po dolasku u Partizan 2017. godine, iako sa limarskim zanatom nikada nije imao veze.

Kredit od 800 maraka koji je za godinu dana vraćen kao 1.700

Bez ušteđevine za pokretanje posla, Ostoja je uz pomoć majke, koja nije smela da dira porodičnu ušteđevinu jer su troje dece bili podjednako važni, podigao poljoprivredni kredit od 800 nemačkih maraka i sa budućim kumom otvorio mali auto servis u Mrčajevcima kod Čačka, majčinom rodnom mestu. Kamata se pokazala poražavajuće visokom, jer je posle samo dvanaest meseci firma kreditoru morala da vrati 1.700 maraka, više nego duplo od pozajmljenog iznosa, u vremenu kada bankarski krediti gotovo da nisu ni postojali.

Italijanska viza “kao kamiondžija” i prvi razbijeni Volkswagen

Pošto je Srbija nakon rata i sankcija otežano izdavala inostrane vize, Ostoja je preko poznanika 2002. godine izvadio italijansku vizu predstavljajući se kao vozač kamiona, iako gotovo nije govorio ni engleski ni italijanski jezik. U Italiji mu prvih sedam dana niko nije hteo da proda automobil zbog njegove mladosti, sve dok slučajno nije sreo poznanika iz Užica koji je već poslovao sa automobilima u Breši, preko koga je kupio svoj prvi auto, razbijeni Volkswagen Passat, i ubrzo pokrenuo izvoz polovnih vozila za tržište gladno automobila kakvo je tada bila Srbija.

Preselivši se 2005. godine u Milano, gde je za dve do tri godine u potpunosti savladao jezik i logiku italijanskog tržišta, Ostoja je od skromnog trgovca automobilima izgradio temelje kompanije koja je kasnije prerasla u OMR Grupu.

“Ja sam trener Partizana”: noć koja je rešila najveću krizu kluba

Kao predsednik Partizana od 2017. godine, Ostoja je prolazio kroz izuzetno teške pregovore u trenutku kada je klub ostao bez trenerskog rešenja, uveren da bez odgovarajućeg imena na klupi sledi propast sezone. Kada mu je sagovornik, uveren da niko realno neće prihvatiti tu odgovornost, odgovorio da čak ni on sam nije opcija, Ostoja ga je direktno pitao voli li Partizan, na šta je čovek ustao, pružio mu ruku i izgovorio rečenicu “Ja sam trener Partizana”, trenutak koji je Ostoju, po sopstvenom priznanju, gotovo naterao na suze. Vođenje kluba nosilo je i ozbiljne lične rizike, uključujući direktne pretnje i incident sa posmrtnim vencem postavljenim ispred njegovih vrata, ali klub je prošle godine ipak ostvario prihod od preko pet miliona evra samo od prodaje karata.

Pogledajte celu epizodu ovde: https://www.youtube.com/watch?v=8aYaORbJjUE