Rock & Roll Advokat | Igor Pršić | Biznis Priče 144

Igor Pršić je partner i osnivač advokatske kancelarije Lazarević Pršić, poznat po tome što svojim izgledom potpuno odudara od uobičajene predstave o advokatu. U 144. epizodi Biznis Priča, Igor priča kako je hej metal i motociklistička kultura ostala deo njegovog identiteta i posle skoro 30 godina advokature, kako je dve i po godine radio dva posla za platu vredniju manje od 150 evra danas, i kako mu je jedan neplaćeni klijent sa pijace kod Kalenića promenio pristup poslu zauvek.

Zašto dugačka kosa i motocikl nisu prepreka za privrednog advokata

Pršić objašnjava da je odrastao uz hej metal muziku i motocikle, i da je pre nego što se karijera stabilizovala morao da ošiša dugu kosu, izvadi minđušu i obuče odelo, u čemu se osećao neautentično narednih pet do sedam godina. Čim mu je klijentela to dozvolila, vratio se svom stvarnom izgledu, uveren da čovek ne može da bude jedna osoba u ogledalu, a druga u kancelariji, i da klijenti prepoznaju i poštuju iskrenost čak i kada dolazi u neuobičajenom pakovanju. Kao upozorenje čemu vodi odricanje od sopstvenog identiteta radi šire publike, navodi sudbinu benda Osvajači, koji je po njegovim rečima ublažio svoj zvuk da bi osvojio masovnije slušaoce, izgubio staru publiku, a novu nikad nije ni pridobio.

Dve i po godine dvostrukog posla za platu manju od 150 evra

Kao pripravnik u maloj advokatskoj kancelariji, Pršić je danju radio od osam do četiri, a zatim je svako veče do deset ili jedanaest sati besplatno volontirao kod iskusnijeg advokata koji mu je pomagao da reši teške slučajeve, jer u privrednom pravu, kako kaže, nema foliranja, samo čitanje i učenje. Za taj rad je dobijao platu koja je, preračunato po današnjoj kupovnoj moći, vredela oko 134 evra, dok je živeo sam u malom stanu na Vračaru koji mu je poklonila baka, sa svega dve trenerke i farmerkama kupljenim na buvljaku. Kada je pripravnički staž završen, ostao je bez ičega, bez kancelarije, klijenata i posla, a na razgovorima za posao niko ga nije zvao nazad.

Prvi klijent sa pijace kod Kalenića koji mu je promenio pristup poslu

Nakon što nije uspeo da se zaposli nigde, Pršić je na vrata svog malog stana okačio tablu “Advokatska kancelarija Pršić” i ostao bez ijednog klijenta, sve dok u razgovoru sa prodavcem paradajza na pijaci nije spomenuo da je advokat, nakon čega mu je prodavac doveo svoje prve klijente sa problemom u vezi sa naslednim pravom. Pomogao im je, ali mu nikada nisu platili, što ga je naučilo dragocenu lekciju da usluga mora da se naplati na vreme, po starom advokatskom pravilu da se od klijenta traži novac dok je još pod pritiskom situacije. Od tada, kaže, više sebi nije dozvoljavao da rad ostane neplaćen.

Kako je jedna neuobičajena poslovna projekcija donela zaradu 18 puta veću od plana

Pršić opisuje trenutak kada je njegova kancelarija projektovala mesečni prihod od 700 evra po osnovnom paketu predmeta, a stvarni rezultat je na kraju bio i do 18 puta veći od te cifre, zahvaljujući spletu okolnosti i poverenju krupnijih klijenata koji su počeli da dolaze. Ipak, ističe da nikada nije pristajao da radi za simboličnu naknadu ni za najvažnije klijente, jer smatra da poštovanje prema sopstvenom radu mora biti dosledno, bez obzira na to koliko je klijent ugledan. Danas, nakon skoro tri decenije u advokaturi i dugogodišnjeg partnerstva sa koleginicom Anom, kaže da bi radije birao smrt nego kraj karijere, jer mu je advokatura odavno postala sastavni deo identiteta, a ne samo posao.

Pogledajte celu epizodu ovde: https://www.youtube.com/watch?v=1MCKwbikfmk