Od malih kvarova do održavanja imovine vredne 2.5 milijarde € | Bojan Stevanović | Biznis priče 37

Bojan Boki Stevanović je osnivač servisa Haus Majstor, koji je od skromnog tima klinaca za sitne kućne popravke izrastao u sistem sa preko 200 majstora koji održava imovinu vrednu 2,5 milijarde evra. U 37. epizodi Biznis Priča, Boki priča kako je zajedno sa bivšim generalnim direktorom Coca-Cole osnovao firmu Common Sense iz koje je nastao Haus Majstor, kako je prvi konkurs za majstore doslovno održan u muzeju gde je sahranjen Tito, i kako je jedan zaboravljeni tender velike banke, za koji su bili jedini prijavljeni, postao prekretnica čitavog biznisa.

Common Sense: kada direktor Coca-Cole i čovek iz investicionog fonda daju otkaz istog dana

Boki je pre osnivanja sopstvenog posla radio u investicionom fondu, dok je njegov budući partner Srđan bio generalni direktor Coca-Cole, a odluku da sve to napuste i osnuju firmu Common Sense doneli su gotovo impulsivno, inspirisani pričama drugara koji su se posle bombardovanja vraćali u Srbiju i tražili nove poslovne prilike. Ime firme, kako Boki objašnjava, bila je igra reči sa nonsense, jer su želeli da grade poslove zasnovane na zdravom razumu, a Haus Majstor je bio jedan od prvih projekata koji je iz te ideje nastao.

Konkurs za majstore u muzeju gde je sahranjen Tito

Kako u to vreme oglasi nisu mogli da se objave na internetu, tim je konkurs za prve mlade radnike objavio u novinama, a intervjue je zakazao u prostoru Muzeja 25. maj, gde je sahranjen Josip Broz Tito, jer im je neko preporučio tamošnji amfiteatar. Problem je bio što većina prijavljenih kandidata nije imala pojma gde se muzej nalazi i umesto toga je odlazila na obližnji bazen istog imena, što je, kako se Boki priseća, izazivalo opšte veselje u timu koji je te iste kandidate potom pred kamerama učio osnovnim stvarima poput rukovanja i tačnosti.

Kako je nestandardizovani kvar na Karaburmi različit od kvara na Dedinju

Početni plan da obučeni majstori obave po pet intervencija dnevno propao je već prvog dana, jer tim jednostavno nije mogao fizički da obiđe više od dva stana, a svaki kvar se pokazao potpuno drugačijim u zavisnosti od dela grada u kojem se dešava. To ih je primoralo da kompletno reorganizuju sistem po teritorijama, uvedu proveru kvaliteta preko pozivnog centra i postepeno grade poverenje kod klijenata koji su u početku doživljavali njihove mlade majstore kao obične domare.

Tender za koji su bili jedini prijavljeni i posete Austrijanaca koji su kupili firmu

Prekretnica je stigla kada je velika banka raspisala tender za preventivno održavanje pedesetak filijala širom Srbije, posao za koji tim od desetak ljudi u tom trenutku nije ni razumeo šta tačno znači, ali su ga svejedno prihvatili i naučili u hodu, ispostavilo se kao jedini prijavljeni ponuđač. Taj ugovor je kasnije privukao pažnju austrijskih investitora koji su, iako firma tada nije imala impresivan portfolio, prepoznali vrednost u organizaciji i načinu rada, i na kraju otkupili većinski udeo uz uslov da Boki ostane kao partner u novom vlasništvu.

Pogledajte celu epizodu ovde: https://www.youtube.com/watch?v=KKT4AQjAH_g