Milionski biznis izmedju piraterije i autorskih prava | Slobodan Nešović Loka | Biznis Priče 116

Slobodan Nešović Loka je osnivač kompanije Mascom, u koju je nedavno investirao i Warner Bros. U 116. epizodi Biznis Priča, Loka priča kako je pre više od dve decenije u Srbiju došao naoružan svojim prvim distributerskim ugovorom sa Warner Musicom, u trenutku kada je piraterija na tržištu dostizala neverovatnih 97 do 98 posto, i objašnjava zašto je pogrešno uverenje da plaćena pesma automatski postaje vlasništvo pevača izazvalo probleme koji traju do danas.

Tržište na kome je piraterija dostizala 97 posto

Kada je Loka počeo da posluje u diskografiji, samo dva posto tržišta u Srbiji bilo je legalno, dok su ulice bile preplavljene ilegalnim kompakt diskovima proizvedenim u malim pogonima u Bugarskoj i Srbiji kapaciteta i do 500.000 primeraka mesečno. Piratski disk se prodavao za dva evra naspram regularne cene od dvadeset, a kasnije su se pojavile i sofistikovane fabrike, uglavnom ruskog porekla, koje su proizvodile piratske primerke sa gotovo identičnim, lepo štampanim omotima. Legalni deo tržišta preživljavao je zahvaljujući uskoj niši kolekcionara koji su kupovali po dva primerka svakog izdanja, jedan da otvore i jedan da sačuvaju netaknut.

Zašto plaćena pesma nije automatski vlasništvo pevača

Pošto kolektivna organizacija Sokoj devedesetih godina nije redovno isplaćivala tantijeme autorima, razvila se praksa da pevači jednostavno kešom otkupljuju pesme od tekstopisaca i kompozitora, uvereni da time postaju njeni vlasnici. Pravno gledano, autor takvom transakcijom prenosi samo pravo da izvođač prvi otpeva tu numeru, dok zadržava sva imovinska autorska prava registrovana kroz Sokoj, što znači da pevač koji danas takvu pesmu okači na sopstveni YouTube kanal bez posebnog ugovora zapravo krši zakon. Loka objašnjava da u celom lancu prava učestvuje najmanje pet aktera, kompozitor, tekstopisac, aranžer, izvođač i producent snimka, i da nesređeni odnosi među njima decenijama kasnije prave probleme, posebno kada se u priču uključe naslednici.

Metafizička roba: zašto je muzička industrija komplikovanija od građevine

Za razliku od fizičkih biznisa poput građevine, gde se roba jednostavno ne isporučuje dok kupac ne plati, muzika kao proizvod postoji u nematerijalnom obliku sve dok se ne fiksira na nosač zvuka, što otežava zaštitu, distribuciju i naplatu prava. Dok platforme poput YouTubea proizvođačima sadržaja unapred rešavaju taj čitav sistem, diskografske kuće moraju same da uspostave svaki deo tog lanca, zbog čega je Loka procenjuje da širom sveta posao vlasnika diskografske kuće ozbiljno obavlja svega između šest i deset hiljada ljudi, u poređenju sa stotinama hiljada izvođača i autora.

Kako je Mascom privukao investiciju giganta Warner Bros

Iz haotičnih devedesetih, kada je legalna diskografija u Srbiji jedva opstajala oslanjajući se na malu nišu posvećenih kupaca, Mascom je izgradio poslovanje dovoljno ozbiljno da privuče investiciju svetskog giganta Warner Bros, potvrđujući put od tržišta bez ijednog uređenog prava do kompanije koja danas gradi sistem zaštite intelektualne svojine u regionu. Loka danas nastavlja borbu i protiv drugog oblika piraterije, neovlašćenog korišćenja muzike u televizijskoj produkciji i reklamama, oblasti koja je i dalje, kako kaže, veoma prisutna na domaćem tržištu.

Pogledajte celu epizodu ovde: https://www.youtube.com/watch?v=tEUak5cSRuw